Mediаeval Settlement and Necropolis at Najeva Ciglana Site in Pančevo (Southwestern Banat): Excavations in 2003 and 2004

Cercetări Arheologice 18-19, 2012, 79-121
https://doi.org/10.46535/ca.18-19.02



Medieval Settlement and Necropolis at Najeva Ciglana Site in Pančevo (Southwestern Banat): Excavations in 2003 and 2004

Authors: Dejan Radičević Vojislav Đorđević Jelena Đorđević

Keywords:

Southwestern Banat; Pancevo; Najeva Ciglana site; settlement; necropolis; 10th – 15th/16th century

Banatul sud-vestic, Pancevo, situl Najeva Ciglana, aşezare, necropolă, secolele X - XV/XVI

Abstract:

Situl „Najeva ciglana” se află la marginea de sud a localităţii Pancevo, de-a lungul colţului vestic al suburbiei Topola (PI. 1). Ca urmare a activităţii intensive a fabricii de cărămizi, o mare parte a sitului a fost distrus, înainte de începerea săpăturilor. Din sit se mai păstrează doar o făşie îngustă, de-a lungul mlaştinii Topola. În 2003 şi 2004 zona a fost cercetată sistematic, prin câteva secţiuni (PI. 2). În ciuda suprafeţei mici care a fost cercetată, complexele arheologice descoperite sunt suficiente pentru a dovedi existenţa unei aşezări medievale, a cărei existenţă se întinde, cu întreruperi, din secolul al X-lea până în secolele XV-XVI. Pe toată durata sa, aşezarea şi-a păstrat aceeaşi poziţie, pe malul înalt al terenului mlăştinos, nu departe de confluenţa râului Timiş cu Dunărea. Cel mai vechi complex, locuinţa 3, şi-a încheiat existenţa în ultimele decenii ale secolului al X-lea şi la începutul secolului al Xi-lea. Următoarea etapă de funcţionare a aşezării este datată în secolul al Xii-lea şi la începutul secolului al XIII-iea, pe baza locuinţei I şi a cuptorului I, împreună cu vatra alăturată. Ultimul nivel al aşezării este dovedit de locuinţa 2, datată în general din secolul al XIV-iea până la începutul secolului al XVI-iea. În ultima fază, în partea NV a sitului a fucţionat o necropolă, ce suprapunea resturile locuinţelor I şi 3. Necropola a fost doar parţial cercetată. Faptul că mormintele se află la aproximativ I 00 m NE de locuinţa 2, coroborat cu datarea lor, în general, în aceeaşi perioadă, sunt argumente în favoarea ipotezei că necropola a aparţinut aceleiaşi aşezări.

Download: PDF

How to cite: Dejan Radičević, Vojislav Đorđević, Jelena Đorđević,, Medieval Settlement and Necropolis at Najeva Ciglana Site in Pančevo (Southwestern Banat): Excavations in 2003 and 2004, Cercetări Arheologice, Vol. 18-19, pag. 79-121, 2012, doi: https://doi.org/10.46535/ca.18-19.02

Bibliography

  1. Бајаловић-Бирташевић, _ Средњовековна _ некропола у Миријеву, Београд, 1960
  2. M. Bajalovic-Hadzi-Pesic, Keramika u srednjovekovnoj Srbiji, Beograd, 1981.
  3. М. Бајаловић-Хаџи-Пешић, Накит УШ-ХУШ века у Музеју града Београда, Београд, 1984.
  4. Д. Батистић-Попадић, Долово-Циглана на делиблатском путу-средњовековни слој, Гласник Народног музеја Панчево, 1, 1988, 7–18.
  5. Бикић 1994 В. Бикић, Средњовековна керамика Београда, Београд, 1994.
  6. Уазе, Егсероује-Рамјоује, и 1984 Е. Мач, 5. Егсеромте-Рамјомје, 0. Мице, Мејезтса, ргозреспоп раг зопдаре де 1980, Ђердапске свеске, 2, Београд, 1984, 129—132.
  7. Вуксан, Зечевић, Живковић 1998 М. Вуксан, Е. Зечевић, Ј. Живковић, Истраживања на
    локалитету „Црквина“ код Доње Беле Реке у близини Бора, Гласник Српског археолошког друштва, 14, 1998, 149–153.
  8. Гачић 1995 Ђ. Гачић, Средњовековна налазишта, пп 3. Вапа (ур.), Археолошка истраживања дуж аутопута кроз Срем, Нови Сад, 1995, 233–247.
  9. Ђорђевић 2000 ВЉорђевић, Подаци о грнчарији 1Х-Х1 века из «рђ области Вршца, Гласник музеја, Баната, 9/10, 2000, 19–63.
  10. „Ђорђевић 2002 В. Ђорђевић, Рекогносцирање леве обале Тамиша од Баранде до ‘Опова, Гласник музеја Баната, 2002, 11–12, 139–146.
  11. Ђорђевић 2007 В. Ђорђевић, Сондажно истраживање локалитета Доњоварошка (Најева) циглана у Панчеву 2003. године, Археолошки преглед 1 (2003), 50–54.
  12. Ђорђевић 2010 В. Ђорђевић, Археолошка налазишта и налази средњовековног периода на територији југозападног Баната (магистарска теза одбрањена на Филозофском факултету Универзитета у Београду, у рукопису).
  13. Ј. Ђорђевић, Средњовековна кућа са локалитета Доњоварошка циглана код Панчева, Гласник музеја Баната, 13/14, 2009, 7–14.
  14. Ј. Ђорђевић, В. Ђорђевић, Резултати археолошких истраживања вишеслојног локалитета Старо село у Идвору 2002–2004. године, Гласник Српског археолошког друштва, 21, 2005, 251–280.
  15. Ј. Ђорђевић, В. Ђорђевић, Резултати археолошких истраживања локалитета Старчево – Ливаде 2008. године, Српско археолошко друштво, ХХХП Годишњи скуп, 5–7. јун 2009. године Зрењанин (сажетак усменог саопштења), 2009, 27–28.
  16. Ј. „Ђорђевић, В. Ђорђевић ОД. Радичевић, Археолошка истраживања Доњоварошке циглане у Панчеву у 2004. години, Археолошки преглед, 2/3 (2004/5), 2008, 88-90.
  17. V. Dordevic, J. Dordevic, D. Radicevic, New medieval archaeological researches in the region of Pancevo, Banatica, 17, 2005, 261-273.
  18. С. Ерцеговић-Павловић, Равна, средњовековно насеље и некропола, Старинар, 33–34 (1982–1983), 1984, 253–259.
  19. Z. Zeravica, Die KeramiK des XI und XII Jahrhunderts aus der Ansiedlung in Popovica in der Negotiner Gegend und das Problem ihrer ethnischen Zuteilung den Slawen, Balcanoslavica, 3, 1974, 121-159.
  20. Е. Зечевић, Преглед керамичког материјала са локалитета „Град“ у Ковину, Рад Музеја Војводине, 39, 1997, 185—197.
  21. Е. Зечевић, Накит Новог Брда, Београд, 2006.
  22. М. Јанковић, Средњовековно насеље на Великом Градцу у Х-ХТ веку, Београд, 1981.
  23. М. Јанковић Средњовековни укоп на Малом Калемегдану, Годишњак град Београда, 30, 1983, 9–20.
  24. М. Јанковић, Словенско насеље код Земуна, Рад Музеја Војводине, 37–38, 1995—1996, 123–137.
  25. М. Јанковић, Београд и његова околина од 1Х до ХГ века, !п В.В. Седов (ред), Трудњ: УГ Международного Конгресса славанском археологии, том 1, Проблеми славлнскон археологии, Москва, 1997, 42–52.
  26. M. Jankovic, D. Jankovic, Communication sur les recherches auterieures dans la viile Visesav pres de Tekija, Balcanoslavica, 7, 1978, 155-167.
  27. М. Јанковић, Ђ. Јанковић, Словени у југословенском Подунављу, каталог изложбе, Београд, 1990.
  28. Dj. Jankovic, D. Radicevic, The stronghold from Dupljaja. A medieval archaeological discovery, Banatica, 17, 2005, 275-278.
  29. Ј. Калић, Дунав у ратовима ХУ века, т Пловидба на дунаву и његовим притокама кроз векове, ур. В. Чубриловић, Београд, 1983, 109–127.
  30. A. Madgearu, Contribuţi privind conflictului dintre ducele Bănăţean Ahtum şi regele Ştefan I al Ungariei, Banatica, 12/11, 1983, 5-8.
  31. Е. Манева, Средновековне накит од Македонија, Скопје, 1992.
  32. Ђ. Мано Зиси, М. Љубинковић, М. Гарашанин, Ј. Ковачевић, Р. Веселиновић, Заштитно ископавање код Панчева, Музеји, Београд, 1, 1948, 53–95.
  33. В. Манојловић, Средњовековни укоп на локалитету Опово-Бели брег, Гласник Народног музеја Панчево, 2, 1989, 41–46.
  34. B. Milleker, Delmagyarorszag regisegleletei a Honfoglas elotti idokbiil I, Temesvar, 1897.
  35. D. Minie, Le site d’habitation medieval de Macvanska Mitrovica, Sirmium, 11, 1980, Beograd.
  36. р. Минић, Поречка река, средњовековно насеље и некропола, Старинар, 33–34, 1984, 293–295.
  37. Ш. Нађ, Словенске посуде из Чортановаца, Рад војвођанских музеја, 5, 1956, 163—169.
  38. M. Popovic, La residence du despote Durad Brankovic dans le chatelet de la forteresse de Smederevo, Balcanoslavica, 7, 1978, 101-112.
  39. М. Поповић, В. Иванишевић, Град Браничево у средњем веку, Старинар, 39, 1988, 125—179.
  40. И. Пашић, О датовању грнчарије 12—13. века из вршачких радионица, Гласник Сроског археолошког друштва, 17, 2001, 177–194.
  41. V. Spinei, Generalităti privind geneza oraşelor medievale din Moldova, Arheologia medievala, I, 1996, 35-54.
  42. Н. Станојев, Некрополе Х-ХУ века у Војводини, Нови Сад, 1989.
  43. Н. Станојев, Средњовековна насеља у Војводини, Нови Сад, 1996.
  44. HН. Станојевић, Заштитно ископавање локалитета Ботра код Бечеја-средњовековна _ лончарска радионица. Подаци о локалитету и резултати ископавања, Рад Војвођанског музеја, 26, 1980, 89–119.
  45. Н. Станојевић, Насеља УШ-Х века у Војводини, Рад Војвођанског музеја, 30, 1986—1987, 119–146.
  46. M. Takacs, Die arpadenzeitlichen Tonkessel in Karpatenbecken, Varia Archaeologica Hungarica I, Budapest, 1986.
  47. D. Ţeicu, G. Lazarovici, Gornea. Din arheologia unui sat medieval din Clisura Dunarii, Oradea, 1996.
  48. М. Томовић, Равна (Сатрза) у средњем веку, Зборник Народног музеја, 17/1 (археологија), 2001, 309–340.
  49.  С. Трифуновић, Античка и средњовековна археолошка налазишта општине Алибунар, Рад војвођанских музеја, 32, 1989–1990, 99-130.
  50. С. Трифуновић, И. Пашић, „Стари Виногради“ у Чуругу – вишеслојно _ археолошко _ налазиште, _ Гласник — Српског археолошког друштва, 19, 2003, 263–290.
  51. I. Uzum, Locuirea feudală timpurie de la Gornea-Ţănnuri, Banatica, 4, 1977, 215-222.
  52. I. Uzum, Locuirile medievale româneşti de la Gornea-Zomoniţe, Banatica, 7, 1983, 249-298.
  53. I. Crişan, O locuinţă din secolul al XVI-iea din aşezarea medievală Rădvani (jud. Bihor), Arheologia Medievală, 2, 1998, 103-112.
  54. М. Цуњак, Љ. Марковић-Николић, Античке и средњовековне некрополе Смедерева, Смедерсво, 1997.

 

Creative Commons Licence
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial 4.0 International License